Japanski ljudožder koji se izvukao pre 40 godina pošto je ubio i pojeo ženu je najzad umro

Japanski kanibal koji je priznao da je ubio ženu u Parizu, a zatim oskvrnio i pojeo njeno telo, a da nikada nije odslužio zatvorsku kaznu za svoje zločine, umro je, potvrdio je u četvrtak njegov brat.

Issei Sagava, koji je 24. novembra preminuo u 73. godini od upale pluća, stekao je međunarodnu slavu 1981. nakon što je brutalno ubio svoju drugaricu iz razreda Rene Hartevelt.

Videos by VICE

Tadašnji 32-godišnjak je bio doktorant komparativne književnosti na Univerzitetu Sorbona i bio je opsednut kušanjem ljudskog mesa.

„Niko mi ne veruje, ali moja krajnja namera je bila da je pojedem, a ne nužno da je ubijem“, rekao je Sagava za VICE u intervjuu 2009. godine. Želeo je da mu Hartevelt dozvoli da proba malo njenog mesa dok je još živa, rekao je.

Iako je izričito priznao svoje jezive zločine kada ga je uhvatila francuska policija, tvrdeći da sam je „ubio da bih jeo njeno meso“, Sagava nikada nije odslužio zatvorsku kaznu. Rupe u međunarodnim zakonima omogućile su mu da ostane slobodan sve do smrti.

Kada su ga francuske vlasti uhapsile, lekari koji su ga pregledali proglasili su ga pravno ludim i nesposobnim za suđenje, što je navelo vlasti da ga deportuju u Japan.

Ali kada je Sagava po povratku poslat u psihijatrijsku bolnicu Macuzava u Tokiju, tamošnji lekari su mu dali drugačiju dijagnozu. Psiholozi su ga smatrali zdravim i utvrdili da je ubio ženu, staru 25 godina, isključivo iz seksualne perverzije.

Ipak, pošto su optužbe protiv Sagave u Francuskoj odbačene nakon što je deportovan, japanske vlasti nisu mogle da pristupe zapečaćenim sudskim dokumentima i nisu mogle da ga optuže bez dokaza. U godinama nakon toga, vlasti nisu ulagale značajne napore da optuže Sagavu za njegove zločine.

U kasnijim intervjuima koje je Sagava vodio za medije, on je objasnio da je bio fasciniran kanibalizmom od prvog razreda, kada je buljio u butinu muškog druga iz razreda. Takođe je učestvovao u bestijalnosti sa svojim psom.

Ranije je pokušavao da pojede ljude, ali se plašio da to uradi. U Parizu je mamio seksualne radnike u svoj dom skoro svake noći, ali nije uspeo nikoga da ubije, sve dok nije sreo svoju koleginicu iz Holandije Rene Hartevelt.

Pretvarajući se da mu je potrebna pomoć u učenju nemačkog, Sagava je pozvao Hartevelta u svoj stan. Rekao je da ju je izabrao zbog njene fizičke lepote, kvaliteta za koji je smatrao da mu nedostaje kao čoveku malih ruku i visokom ispod pet stopa.

Nakon što je jednom pokušao da je ubije, Sagava ju je ubio 11. juna 1981. prikravši joj se iza leđa dok je čitala poeziju da bi joj pucao u vrat puškom koju je kupio i držao sakriveno. Postoje oprečni izveštaji o tome kako je došao do pištolja. On se onesvestio pri pogledu na njenu skupljanu krv, rekao je u kasnijim intervjuima.

Nakon buđenja, Sagava je silovao njen leš. Zatim je jeo delove njenog mesa, sirovog i kuvanog. Nekoliko dana kasnije, kada je njeno telo počelo da se raspada, stavio ju je u dva kofera i bacio torbe u jezero u javnom parku neposredno pre zalaska sunca. Dva džogera, koja su videla krv kako curi iz kofera, alarmirala su policiju. Do tada je Harteveltova porodica prijavila njen nestanak.

Sagava je zarađivao za život od svoje sramote nakon što se odjavio iz bolnice 12. avgusta 1986, kada japanski pravni sistem nije mogao da ga optuži. Uživao je oko decenije slave u Japanu, gde su ljudi bili fascinirani njegovom jezivom pričom.

Sagava je pisao knjige i crtao mangu o svojim postupcima i kanibalističkim željama. Takođe je uživao kao slavna ličnost na ekranu, glumeći u nekoliko pornografskih filmova u kojima je ponavljao svoje zločine i pojavljivao se u kulinarskim emisijama jedući sirovo meso. Prodavao je i gole slike žena.

Sagava je živeo sa svojim mlađim bratom u Tokiju i imao je moždani udar 2013. godine. On je 2009. priznao da je još uvek maštao o tome da jede žensko telo, iako je tvrdio da se nikada ne bi ponašao prema onome što je nazvao „jednostavno fetišom“.

„Ako normalan muškarac voli devojku, on prirodno oseća želju da je viđa što je moguće češće, da bude blizu nje, da je pomiriše i poljubi, zar ne?“ rekao je u intervjuu za VICE 2009.